Zagor 175
Pustinjska ekspedicija

Dobro došli na stranice drugog nastavka prve pustolovine redovnog serijala Zagor koju je u potpunosti ilustrovao naš dragi Bane Kerac. Još dve sveske su pred nama!
Prošlog puta nabrojali smo sve dosadašnje Banetove radove na Zagoru (i otkrili ponešto o budućim), ali malo je poznata činjenica da je davno pre avantura Duha sa Sekirom ovaj novosadski crtač već sarađivao sa kućom Serđo Boneli editore. U julu 1996. godine, na italijanskim kioscima pojavio se 17. broj edicije Zona iks, u kom se čuveni Kerac predstavio italijanskoj publici.
Ukoliko vam ime Zona iks ne znači mnogo, nište ne brinite – odmah ćemo sve objasniti. Reč je o poduhvatu koji je 1992. pokrenuo urednik i scenarista Alfredo Kasteli, prvenstveno zamišljenom kao dopunska edicija Martiju Misteriji, poput Specijala, Almanaha misterije ili Maksija. Odlučeno je da svaki broj ima 196 strana, odnosno dve pomalo čudne, nekanonske Martijeve priče (u kojima je on često bio samo domaćin/pripovedač), te da učestalost izlaženja bude na četiri meseca. Prvi broj se prodao u sjajnih 130 hiljada primeraka, što je osiguralo budućnost edicije (makar sve do 45. broja, kada je ugašena). Međutim, izdavač već od 10. broja odbacuje koncept Martijevih priča i u ovu ediciju počinje da ubacuje raznorazne čudnovate fantastične stripove, od kojih su neki bili mini-serijali, a neki zasebne priče. Tako su, recimo, Priče iz baze „Drugde” i Dampir bili planirani za ovu ediciju, ali budući da je ona ugašena 1999. godine, dobili su priliku da se samostalno iskažu na kioscima. Sva sreća, reklo bi se.
Upravo jedna od priča koja stoji sama za sebe i nije deo nikakvog serijala pojavila se u pomenutom 17. broju – „Opasne igre”, odnosno „Ex Inferis”, kako je glasio radni naziv. Scenaristi Vinčenco Bereta i Lorenco Bartoli smestili su fabulu u donekle blejdranerovski Njujork dvehiljaditih godina (ah, behu to vremena kada se od dvehiljaditih mnogo očekivalo), a za crtež se postarala zvezda balkanske strip-scene – Bane Kerac!