Dilan Dog Super book 57
Duga noć

Da, to već i vrapci znaju: scenaristkinja koju deo obožavalaca smatra „mamom Dilana Doga” imala je svojevremeno razne poletne planove, koji su se na kašičicu pomaljali kroz konkretne priče u pokušaju da – s varirajućim uspehom – zažive. Bili su to svakako hrabri, zanimljivi pokušaji, koji su redovno završavali udarajući u zid zvani „nije dalo uredništvo, nije se složio Sklavi, neko iznad nije dozvolio”. Primera beše sijaset, od pokušaja istinskog vraćanja Ksabarasa do sitnijih inovacija kao što su likovi Kaljostra ili inspektora Gormana (kome se na kraju ipak posrećilo: vidi VČ DD #171). Još jedan motiv koji se tu i tamo provukao beše i ovo: Dilan kao odabrani/predodređeni, neka vrsta spone između našeg i sveta onostranog. Ideja verovatno ponikla iz tvrdnje madam Trelkovski da je detektiv od košmara neka vrsta ljudskog katalizatora natprirodnih pojava. Videli smo to u „Bezimenom” (DD Super book #51), dok nam je epizodom „U ime oca” (VČ DD #33) pokazano i da je taj svet onostranog organizovan u neku vrstu saveta: sve neljudsko/nadljudsko obitava u zajednici koja ima svoje zakone i pravila. A i svoje sukobe i sporove. „Duga noć” reći će nam nešto više o tome.