Dilan Dog
32. decembar

Melanholija, tuga, seta koja iz te beline izbija, koju nose nemi kadrovi kao što zimski vetar nosi lišće, seta što zrači iz junakinje koja smatra da je ceo život još pred njom, seta iz zbunjenog Dilana, kome je ljubav oduvek služila za davanje smisla postojanju, seta zbog stvari i mesta i ljudi koje smo izabrali da zaboravimo, jer sećanje, koliko god bilo vredno i neotuđivo, ponekad jednostavno previše boli.

„32. decembar” vraća nas u vreme kada nas je Dilan Dog, osim da se zabavimo i zamislimo, terao i da nešto osetimo, vreme koje je za nas prerano prekinuto i nekako se nikada, ni decenijama kasnije, nije vratilo. Možda na taj jedan „nepostojeći” dan možemo da priuštimo sebi da se podsetimo svega što smo ostavili, uključujući uverenje da ljubav i dobrota i u današnje vreme nešto vrede…

Scenaristi ovog neobičnog grafičkog romana odvažili su se na vrlo hrabar potez: da napišu setnu i melanholičnu priču koja u sećanje priziva radove dugogodišnjeg urednika Maura Markezelija i najbolje dane Dilana Doga – ali bez samog Markezelija. Lanconi je postao ključna figura u svetu istraživača noćnih mora, kao potpisnik trilogije „Šuplji ljudi”, kojom su brutalno pobrisani svi Rekionijevi izumi nastali u pokušaju da se serijal osveži, a Fumazoli iza sebe ima serijal Samjuel Stern i brojne druge stripove za razne italijanske izdavače. Ali prava zvezda ovog izdanja jeste spektakularni crtač Frančesko Dosena, koji je inicijalno nameravao da se posluži mračnijim stilom, ali rešio je da umesto toga koristi belinu kako atmosferu ne bi učinio i težom nego što jeste. Uostalom, belina mnogo bolje oslikava napuštenost nego što bi teške senke to uradile.