Mister No 100
Duh kangasaira

Kako nam se bliži finale ovog ciklusa „novih avantura” omiljenog nam pilota, scenarista Luiđi Minjako je odlučio da se malo poigra našim junakom i njegovom prošlošću. Kad bismo se nakratko vratili u avgust daleke 1975. godine, i pritom prostorno prebacili u Italiju, na kioscima bismo ugledali treći broj Mister Noa, u to vreme novog serijala Gvida Nolite. U prve dve priče čuveni scenarista se poigrao motivima amazonske prašume uz neizostavne misterije, prevrate, izdaje i tajne te egzotične narativne pozornice. Ali sve je to bilo relativno jednostavno i pitko, namenjeno tome da se čitaoci upoznaju sa novim likom i njegovim delom. Kao i okruženjem, naravno. I od treće priče kreće „ono pravo”. U tri mesečna broja (#3–5, „Poslednji kangasairo”, „Smrt u sertaou”, „Gringova osveta”, prva knjiga Biblioteke Mister No) priča je imala prostora da prodiše i da se razvije. A Nolita je maestralno prikazao svoju scenarističku britkost na delu. Tek je tada postalo jasno kakve potencijale nosi novi serijal, kao i kakvim će se sve krivudavim hodnicima moralnosti kretati u budućnosti. Mister No kao lik nije bio još jedan übermensch, već osoba sa sumnjama, slabostima i svim sivim tonovima koji čine ljudsko biće. Ali je ujedno osoba sa snažnim osećajem za pravdu (kao i svi junaci), koja ne odustaje lako i uvek je voljna da na sve nevolje odlučno kaže „ne”. Zbog toga je i poneo svoj nadimak.
„Poslednji kangasairo” nam donosi i novi okoliš. Nakon guste i sparne džungle, sada smo dobili beskrajnu pustaru i živopisne ljude koji samo žele dobro za sebe i svoje bližnje. Uprkos anahronosti – kangasairi su bili banditi tipični za prvu polovinu 20. veka – Nolita nas uvlači u taj koloplet odnosa vlast-narod, u kojem je ovim drugima često bio ostavljen samo izbor da se late puške i izbore za neki vid pravde. A sada nam Minjako u trećoj priči pre kraja avanture, u svojevrsnom činu simetrije sa prošlošću, daje neko novo viđenje kangasaira, ovog puta uronjeno u mit i legendu više nego u stvarnost. I kao da to nije dovoljno, Minjako se u postmodernističkom duhu osvrće i na svoju prvu priču o Mister Nou, sada već legendarne „Leteće tigrove” (originalni Mister No #145–148). Ali ostavićemo vas da sami otkrijete o kojoj sekvenci je reč.
A sada, kroz neplodne pustoši sertaoa… Uživajte!